Још у детињству један чудан, готово невероватан догађај, у који је мало ко проникнуо, указао је да је његова судбина везана за коње. Оно што се по братову главу могло завршити несрећом окренуло се у срећу.
- Рођен је под коњском звездом - знао је за брата да каже дед.
Ево шта се догодило:
Брат је мирно јахао на ждребету, које је водио отац. Изненада, ждребе се преплашило, истргло улар из очевих руку и надало у луди трк по Рудњанској висоравни.
Отац сматра да се ждребе поплашило од змије. Дед, који има година колико гранати орах пред нашом кућом, вели да ту змије није било.
Било како било, тек је ждребе за трен ока нестало у високој трави, међу јаругама, иза ограда и дрвећа. По јатима птица, која су се, преплашено, у прхору, дизала у небо, могао се наслутити трк сулудог ждребета.
Отац је прежалио мог брата. Замишљао је најгоре- свог сина натакнутог на грану или колац, располућене главе, пребијене кичме, сломљеног врата.
Није могао да се начуди кад је видео како из траве искасава ждребе, послушно као јагње, носећи мог брата, ведрог и насмејаног, као ратника који се живо и срећно вратио с неког дугог и крвавог војевања.
- Био је сличан сунцу на истоку - вели отац.
Даљи братов живот био је везан за коње. Већина укућана, занета свакидашњим бригама, то није примећивала, а ако и јесте, није узимала за озбиљно, као забрињавајућу чињеницу.
Брат је растао уз коње, боље рећи с коњима. Чешагијао их, зобио, појио, пројахивао, чистио им лежај и простирао сламу. У томе ништа није било необично. И раније је те послове обављао неко од укућана, додуше не с толико љубави, бриге и умешности.
- Научио сам коњски говор - рече ми шапатом брат. - Кад стасаш до седла, и тебе ћу научити - додаде.
Да није шале с мојим братом, показа се убрзо. Још му се ни наушнице нису биле добро нагариле, нити је истасао коњу до главе, а он победи у традиционалној трци поред реке, у којој су учествовали јахачи и грла из девет села. Био је неоспорно први: другог је, с коњем вас у голој води, оставио на двадесет касова иза себе.
Један такмичар, не могавши да поднесе пораз, извуче кубуру и сасу је међу очи свом вранцу. Све је то ишло наруку младом победнику да се око њега сплету венци хвалисавих прича.
Брат доби награду: убојиту пушку, сребром оковану. Он победнички пројаха кроз народ, с леденим смешком на уснама...
Нема коментара:
Постави коментар